« Solidarnost i socijalna osjetljivost | Main | Teško je imati djecu (2) »
Neki dan krenula sam u kraću šetnju. Imam sreću da se u blizini mog stana nalazi jezero, uređeno prije nekoliko godina. Zaista je lijepo, onako u predvečerje, prošetati oko tog jezera. Svuda uz šetnicu prepuno je cvijeća, sve u svemu odlično mjesto.
Istina, tog se jezera sjećam dok je bilo još ''divlje'', obična šoderica. Dolazili smo se tu kupati mada nije bilo ničega. Proveli smo tu mnoge dane, uživali i divno se zabavljali. Mogu iskreno reći da mi je takvo jezero bilo draže nego ovo danas.
Da li to mene ''pere'' nostalgija?
Ali, nisam o tome htjela pisati.
Krenem ja tako i ugledam mladu ženu, pretpostavih, majku, kako gura kolica sa blizancima. I sama imam blizance, koji su sad već odrasli ljudi, pa me uhvatila znatiželja. Ubrzah korak i sustigoh majku. Pogledala sam u kolica i zaključila da su dečki, onako po dosta plave boje. Nasmiješila sam se i pitala ju kako joj ide sa dječicom. A ona, jadna, valjda, jedva dočekala, pa krenula priča: Kako je to strašno, kako ona ništa ne stigne i nema za sebe vremena ni minute, kako svi imaju posla oko te djece….Jedan dan joj dolazi mama, a drugi svekrva, a suprug je jako dobar i puno pomaže. Ja ju gledam malo zabezeknuto i šutim, a ona je valjda mislila da ja nju žalim, pa je rekla: ''Ma ne možete si zamisliti kako je to strašno puno posla sa blizancima''. Klimnula sam glavom i požurila da se što prije udaljim.
Mislite li da sam joj trebala reći da sam i ja majka blizanaca? No, za razliku od nje, nisam imala pomoć, gotovo nikakvu. Moja mama je već prije umrla, svekrva nije bila zainteresirana, a muž gotovo stalno odsutan. Mogu lakog srca reći da su moja djeca odrasla na mojim rukama.
Nije nikakvo čudo da zadnjih godina sve više vremena provodim na fizikalnim terapijama, jer mi je kralježnica, onda ''načeta'', zbilja u komi.
Ili možda je, ipak, bolje da joj nisam ništa rekla, pa neka i dalje misli da je ona majka-patnica?
Komentari
Sigurno da ti nije bilo lako, ali ljubav daje snagu daje. Svejedno da li joj rekla ili ne stvar je samo do nje.
pozdravče
ponekad se zapitam da li su ranije majke imale po dva-tri para ruku?
Prijatno!
Ja svoje dete odgajam potpuno sama.Mogu misliti kako je tek bilo odgajati blizance .)
Ali verujem da je uspeh najveće zadovoljstvo videti kako odrastaju u dobre ljude.
Opet,glasam za pomoć.
Veliki pozdrav!
Svakome je svoja muka najveća. Možda je ipak trebalo da joj kažeš svoje iskustvo. Onda bi umela da ceni pomoć koju ima.
Pozdrav!
Uzgajati decu je slatka muka, mogu misliti kako je tesko onim zenama koje tu muku nisu nikad osetile. Ja sam majka tri devojcice tj, trojke i odgajam bez icije pomoci.
Pozdrav
| « | Jul 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Avgust 2011 [4]
- Jul 2011 [9]
